Shema terapija

Shema terapija spada u Kognitivno-Bihejvioralne terapije, ali se od njih razlikuje po tome što:

  • stavlja veći akcenat na odnos klijenta i terapeuta
  • stavlja veći akcenat na emocionalna stanja i koristi tehnike usmerene na direktan rad sa emocijama
  • posvećuje više pažnje mehanizmima odbrane i mehanizmima prevladavanja teškoća
  • posvećuje više pažnje doživljajima iz detinjstva, bazičnim potrebama i razvojnim procesima.

Shema terapija

Cilj ovog vida terapije je da pomogne klijentima da se:

  • oslobode ranih maladaptivnih shema i
  • da nauče da zadovolje svoje bazične potrebe na adaptivan način kroz usvajanje funkcionalnijih načina mišljenja, ponašanja i prevladavanja teškoća.

A šta su rane maladaptivne sheme i koliko su one štetne?

Rane maladaptivne sheme predstavljaju najdublji nivo mišljenja. One nisu jednostavna uverenja, već matrica sačinjena od sećanja, telesnih osećaja, emocija i misli u vezi sa doživljajem sebe i sopstvenog odnosa sa drugima. Sheme nastaju tokom ranog razvoja, ali ostaju aktivne tokom celog života pokazujući visoku otpornost na promene.

Sheme aktiviraju relevantni događaji u spoljašnjoj sredini, pa se one uglavnom prepoznaju po preteranom reagovanju u istom tipu situacija i doživljaju zaglavljenosti u istom tipu problema.

Može se reći da postoji paralela između onoga što je osoba osećala kao dete i onoga što doživljava (kao odrasli) svaki put kada se shema aktivira.

Istraživanja pokazuju da sheme direktno ili indirektno dovode do psihosomatskih poremećaja, bolesti zavisnosti i depresivnih ili anksioznih poremećaja. One vode ka usamljenosti ili odnosima koje karakterišu konflikti, zavisnost i drugi emocionalni problemi.

Kako nastaju sheme?

Čini se da su rane maladaptivne sheme rezultat negativnih iskustava sa roditeljima, braćom i sestrama ili vršnjacima tokom prvih godina života. One uglavnom nisu rezultat izolovanih traumatskih događaja, već su posledice trajnijih loših iskustava koja kumulativno ojačavaju shemu. Ta loša iskustva ne moraju se ponavljati kasnije u životu, ali su dovoljno jaka da ostave traga na nivou sećanja, senzacija i telesnog pamćenja. Važno je ipak, napomenuti da nisu sve sheme bazirane na traumi iz detinjstva ili na zanemarivanju. Naprotiv, osoba može razviti shemu i usled prezaštićivanja od strane roditelja.

Najprostije rečeno, maladaptivne sheme nastaju onda kada nisu zadovoljene sledeće detetove bazične potrebe:

  • potreba za sigurnim i stabilnim porodičnim okruženjem
  • potreba za ljubavlju, saosećanjem, negom i pažnjom
  • potreba za prihvatanjem i pohvalom
  • potreba za vođstvom i zaštitom
  • potreba za nezavisnim delovanjem i slobodnim ispoljavanjem mišljenja i osećanja.

Kakve sve sheme postoje?

  • Emocionalna deprivacija – Uverenje da niko nikada neće adekvatno zadovoljiti naše primarne emocionalne potrebe.
  • Napuštanje – Očekivanje da će se bliska emocionalna veza prekinuti.
  • Nepoverenje / Zloupotreba – Očekivanje da će nas drugi ljudi povrediti ili maltretirati.
  • Socijalna izolacija / Otuđenost – Uverenje da smo izolovani od ostatka sveta, različiti od drugih ljudi; osećaj da nigde ne pripadamo.
  • Defektnost – Uverenje da smo iznutra neadekvatni i oštećeni.
  • Neuspeh / Nekompetentnost – Uverenje da smo nesposobniji ili neuspešniji od drugih i da smo stoga osuđeni na neuspeh
  • Zavisnost – Uverenje da smo nesposobni da obavljamo svakodnevne dužnosti samostalno.
  • Vulnerabilnost na povredu – Preterano uverenje da se neka spoljašnja / unutrašnja katastrofa može dogoditi u bilo kom trenutku (npr. Finansijski krah, infarkt)
  • Umreženost / Simbioza – Preterana povezanost sa drugima, posebno sa roditeljima, usled uverenja da bar jedna od tih osoba ne bi preživela bez stalne podrške druge
  • Subjugacija / podređivanje – Uverenje da se mora povinovati kontroli od strane drugih kako bi se izbegle negativne posledice u vidu njihovog besa ili odbacivanja
  • Samo-žrtvovanje – Uverenje da se sopstvene potrebe moraju bitno žrtvovati kako bi se pomoglo drugima, (često je motivisano krivicom)
  • Emocionalna inhibiranost – Uverenje da se sopstvene emocije i impulsi moraju potisnuti
  • Nepopustljivi standardi – Uverenje da moramo zadovoljiti preterano visoke standarde čak i po cenu sopstvenog zdravlja, sreće i zadovoljstva
  • Pravo – Uverenje da imamo prava da činimo sve što želimo ne obazirući se na druge ljude, društvene norme i pravila.
  • Nedovoljna samokontrola – Nesposobnost da se toleriše bilo kakva frustracija i neprijatnost.
Ocenite članak
[Total: 10 Average: 4.3]